Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 169 Мени треба један искрен друг — хтео је рећи млади човек — једна жена као што си ти, тако учена у својој простоти, тако проста у својој учености... ти, која би ме разумела, која би се посветила моме делу, јер је сваки рад... нарочито овај који траје више година, овај рад у народу на ситно, врло тежак, огромно тежак. Али он то не рече. Уосталом, већ их пристигоше сестра и судски чиновник. Ово двоје су се разговарали о варошким девојкама, с нешто шале и обазриво. Вишња се умеша у тај разговор. Њој приђе и Радоје. И све до мрака они су разговарали занимљиво, елегантно и обазриво. ГЛАВА СЕДМА. С А М А Ц. Тога распуста, Секулић је остао у Београду. Није се хтео враћати кући, управо зету, код кога му је становала мајка уз удату сестру. Осем тога, нашао је једну кондицију, која није била рђава, na ју је хтео сачувати и за доцније. То је било код некога гимназискога професора... једног познатог опозиционара који је окривљен за последњи атентат на краља Милана и сад се налазио на робији, у Пожаревцу. Његова жена, кад се тако изненадно нашла без мужа и прихода, издала је под кирију кућу с лица, коју је донела мужу у мираз, а, са децом, повукла се у кућицу из авлије, коју су доцније били сазидали за млађе, и ту живела скромно од кирије, тешећи се да то тако неће увек трајати и да ће јој се муж вратити, једног дана, с робије, можда болестан, можда утучен... али, у сваком случају жив. Она је с њим имала четворо деце: најстарију ћерку, Станојку, која је имала шеснаест година, храмала на леву ногу и којој су њено простачко име — име професорове мајке, сељанке — променили, тепајући јој: Бела. После Беле, дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа, као да су у њему васкрсавали претци његове мајке, ћерке обичног ашчије који се доцније обогатио, и оца, родом из једног ужичког села, чији се отегнути акценат и говор кроз нос одржавао још у нрофесору после толикогодишњег аклиматисања у Београду. Младен је био пао у трећем разреду из два предмета — освета реакције! како је смело тврдио — те га је сад Секулић поучавао, за двадесет динара месечно. Госпа-Матовићка надокнађавала је