Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 171 великим црним обрвама, кукастим носом и енергичним устима... и још коју лепу реч Белој, девојци, која је своју сакатост осећала сад све дубље, једно што је пристајала на снагу, те је већ осећала потребу да се допадне људима, и друго, што су је другарице, ћерке чиновничких и осталих такозваних угледних београдских кућа које зависе од државе, изненадно оставиле, што јој је отац оглашен као противник „постојећег стања“, као велеиздајник, убица, робијаш и шта још не, што је један покварен режим начинио од овог сиротог Ужичанина, који је, поред своје школе, волео слободу, желео добро своме народу и имао стила у чланцима^што их је писао по опозиционим листовима. Да је Чедомир био познавалац жена бар онолико колико се правио, опазио би лако, да се ова девојчица интересује донекле за њега; јер нашто онда онај њен задивљен поглед и нервозно угризање усне, кад би га слушала како објашњава Младен) какво правило из аритметике, ушавши случајно у собу? И зашто онда оно њено подигравање, којим је хтела да пред младићем скрије своју сакатост ? Млади човек, савесно свршивши ову своју тројну дужност за шездесет пет пара, излазио је спокојно из велеиздајникове куће, даљим својим путем. Још толико времена ако је трошио на ручак и вечеру, тамо код Стрике, разговарајући се с неким Ужичанима и Црногорцима, својим друговима, који су се задржали у Београду претпостављајући га својој родној кући и мољакали по Митрополији да се упуте у какав манастир преко лета. Слушао је још препирку штампараца, како се овде звали типографски радници, изигравао „бољег госта“ у другој соби, где је у исти мах био и шпорет, и посматрао наивну кокетарију куковима и вратом какве раднице која је долазила да однесе кући врућ ручак, па, за један глас више, говорила: Стрико, сипи ми два’ес’ пара пасуља. Осталих двадесет и два сата дневно остајали су младом човеку да се пече под врелим летњим сунцем пред крај јуна, које је пржило београдске голети као да је сијало из пакла; или да се кува ноћу у својој собици, у којој су преко целог дана бубали разне књиге два Пироћанца, конкурената за Војну Академију, затворених прозора и скинувши са себе све сам гаћа и кошуља. По авлијама су расли ефемерни патлиџани, који би се спарушили чим би за педаљ одмакли од земље. Жене су кувале по