Delo

176 Д Е Л 0 а раздереш ли нам прса и плућа, пре но што твоји нокти у њих рину, ишчупаћемо срца своја врућа, међ’ очи њима ударити псину, — и умрети ко богови што гину! Вељко Петровић.. М А 3 Е П А Оштро уже тре ме, коље: Јурни вранче, дивљи скоте! Зглобове ми стегни боље. Оштро уже тре ме, коље, Тешким грчем ране стоте... Јурни вранче, дивљи скоте! Распи своју оштру гриву; Превијам се свезан о те, Скрхај у ме све лепоте, Разлупај ми главу живу! Волим тако да је бијем, Као лудак о решетке, Па од бола да се свијем.. . Волим тако да је бијем, О бокове мисли ретке. Јурни вранче, дивљи скоте! У мени се борба снажи, Под локвама ране стоте... О, лажи ме, лажи, лажи, Окорели мој животе! Јечи шума, свија гране, О мене их мучки шиба, Трзају се степе сане, И живим се песком бране, А пода мном пут се гиба...