Delo

М А 3 Е П Л 177 Да л’ то видик ниско пада? Или врело сунце трули ?... Из жила ми крвца пада, Живци су ми пуни гада, Удови ми већ подбули... Оштро уже тре ме, коље. Јурни вранче, дивљи скоте! Зглобове ми стегни боље. Оштро уже тре ме, коље, Тешким грчем ране стоте... Вај! Тако се земљом жури, И са тела меса цепа, И кикотом подлим јури, Докле живот не исцури, И не свисне преко степа... О Мазепа! О Мазепа! Ранко Младеновић, Дело, књ. 62. 12