Delo

О ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА Вредност бића је један плус његовој чистој егзистенцији. Чиста егзистенција бића као таква нема никаква посла са вредношћу, јер биће егзистира на оснсзу саме логичке нужности. Одавде следује да несвесно биће, које је по појму своме идентично са чистом егзистенцијом, иема ни позитивне ни негативне вредности, да оно стоји у погледу на вредност „с оне стране добра и зла“, да преставља индиферентно биће, биће без вредности у смислу индиференције. Чистом бићу мора придоћи плус знања, биће мора постати свешћу, да би могло бити говора о његовој вредности одн. невредности, пошто вредност, за коју се не би знало, не би била никаква вредност: за вредност се мора знати, да би се она и имала. Али знање је само conditio sine qua non вредности бића, знање као такво не преставља вредност. Вредност може лежати само у једном садржају од вредности, чију егзистенцију у бићу констатује знање, пошто знање као чиста функција констатирања не може непосредно постати свесно самог себе, већ само једног садржаја, који је од њега различан. Овај садржај од вредности пак, који свесном а преко овога и целокупном бићу прибавља вредност, мора, ако хоћемо да избегнемо логички прогресус in infinitum који би иначе настао, т. ј. ако не треба вредност једнога садржаја да долази увек од једног другог, који је ван њега, бити нешто што у самом себи има вредности. Вредност његова не може лежати у томе, што би он изражавао неку апстрактно замишљену вредност свесног или и целокупног бића — једна таква апстрактна вредност бића онтолошки је немогућа — већ обрнуто, свесно биће и биће у опште само тиме добива вредност, што садржи у себи један такав садржај од вредности. Ово последње може пак само