Delo

О ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА 179 тако бмти случај, ако тај садржај од вредности преставл^а непосредно један нарочити садржај свесног Ла. Доиста у осећању задовољства лежи у нашој свести један такав свесни садржај од апсолутне вредности, а у осећању бола садржај сугтротне вредности т. ј. апсолутно негативне вредности. Погрешно је на име тврдити, да бол значи просто осуство вредности, бол је директна позитивна негација вредности дате у осећању задовољства, јер он је прво, као и задовољство, један нарочити реалан садржај свести, и друго он је исто тако мерило негативне, као што је задовољство мерило позитивне вредности. Као што задовољство преставља позитивну, тако бол преставља негативну вредност, као што задовољство даје бићу печат онога што вреди, тако му бол даје печат страшнога и одвратнога. Реалност као таква пак вечита је и неуништљива. Бол и задовољство морали би очевидно и сами бити вечити, да би вечитом бићу могли придати вечиту позитивну или негативну вредност. Из тога следује, да суд о вредности живота има да узме у обзир не само величину бола и задовољства у њему датог, него и њихово трајање одн. пролазност и постојаност самог живота. ГЛошто бол и задовољство могу постојати само у свесним бићима, то се мора претпоставити вечност самих свесних бића, ако вечито биће треба у апсолутном смислу да има позитивну или негативну вредност. Да се вечитом свету, који би се састојао из пролазних свесних бића, не може придати вредност у овом апсолутном смислу, све кад би таква свесна бића за време свога ограниченог живота осећала саму радост, није тешко увидети. Један такав свет несумњиво би имао позитивну вредност у толико, у колико би у њему у в е к било свесних бића, која осећају задовољство. Али апсолутну позитивну вредност такав свет не би имао, пошто би егзистенција сваког свесног бића у њему била ограничена, а свет као целина, пошто по претпоставци преставља само суму свесних бића, може само тако имати вредности, ако свесна бића у њему имају вредности, а овима у нашем случају не може припадати вредност у апсолутном смислу. И ако према томе морамо одрећи апсолутну вредност једноме вечном свету, који би се састојао из пролазних свесних бића која осећају само задовољство, ипак такав један свет не сме се по вредности ставити на исти степен са потпуно индифирентним бићем. Јер ако вредност бићу долази од вредности емоције задовољства, коју осећају свесна бића, онда је само свет састав12 *