Delo

180 Д Е Л О љен из вечитих свесних бића, која не осећају ни бол ни задовољство, раван по вредности свету, састављеном из пролазних свесних бића, која немају емоције, а оба равна потпуно индиферентом бићу, али не и вечити свет састављен из пролазних свесних бића, која осећају задовољство. Овом последњем морамо очевидно придати извесну вредност, а пошто ова не може бити вредност у апсолутном, то је она само вредност у релативном смислу. Исто важи и за вечити свет састављен из пролазних свесних бића, која осећају бол, и он би, упоређен са вечитим светом састављеним из вечних свесних бића, која осећају бол, коме би се једино могла придати апсолутна негативна вредност, имао само релативну негативну вредност. После ових општих аксиолошких примедаба прелазимо на проблем вредности овога иашег света и живота. Је ли вредност реално датог света релативна или агтсолутна, је ли његова негативна вредност апсолутна или релативна, или је он у погледу на вредност индиферентан ? Наш је свет, свет чија су свесна бића, која су једино могућа у вези са органским телом, пролазан. Већ из тога следује, да његова вредност одн. негативна вредност не може бити апсолутна, све кад бисмо и вечност негову претпоставили. Али он, као што знамо, у правцу прошлости није вечан, према томе може бити говора само о томе, да ли свесна бића имају рачуна да у њему живе или не ? Живот свесних бића у овоме свету пре свега је пролазан, а за тим и испуњен је, кад се све сумира, са више бола него задовољства. Пролазност и бол су оне две стране нашег живота у овоме свету, које овом последњем ударају печат релативне негативне вредиости. Ми ћемо их у следећем одвојено посматрати, и то прво пролазност, па затим емоционалну страну. Пролазност нашег живота је многострука. Пре свега ми, органско - свесна бића, пролазни смо у томе смислу, што се рађамо и умиремо, то је пролазност наше целокупне егзистенције. Друго, ми смо и у то?ле смислу пролазни, што је како наше свесно, тако и наше органско биће подложно непрестаним променама. Међу садржајима наше свести мало их има, који дуже време постоје непрестано се обнављајући, а још много мање има таквих, који трајући дуже непроменљиви су у правоме смислу; већина од њих јављају се тако рећи само тренутно, да или за