Delo

О ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА 189 Горња два тврђења „Филозофије Несвеснога“, која се не дају довести у хармонију са њеним метафизичким принципима, не налазе се у „Науци о категоријама". На њихово место огтде долази тврђење о индиректном задовољству, које постаје непосредним престајањем претходног бола, тврђење које се исто тако мало да довести у хармонију са метафизичким принципима Хартманове филозофије. Јер све кад бисмо и признали идентитет незадовољеног вољног акта са осећањем бола (одн. кад бисмо признали, да се уопште може јавити незадово.љени вол>ни акт), из тога још никако не би следовало, да је претварање незадовољеног вољног акта у апсолутно несвесни задовољени скопчано са осећањем задовољства. Ако наиме осећање бола преставља трансформацију апсолутно несвесног вољног акта у свесни, то ће се обрнуто трансформација незадовољеног волшог акта у задовољени састојати просто у обртању овога процеса, и постанку осећања задовољства нема места. Јер ако апсолутно несвесни задовољени вољни акт само услед спољнег отпора постаје незадовољеиим вољним актом, онда ће обрнуто престанак спољнег отпора моћи изазвати само враћање натраг незадовољеног вољног акта у задовољени, претварање осећања бола дакле у осећање задовољства значило би само заобилазан пут преко једног реалног садржаја,. који је потпуно излишан. Али не само да доктрине Хартманове о осећању стоје у дисхармонији са метафизичким принципима његове филозофије, него оне стоје у противречности и са непосредним искуством. Кад „Филозофија Несвеснога11 тврди, да је свако индиректно задовољство продукт рефлексије, то је нетачно, јер има индиректних осећања задовољства, која без икаквог суделовања рефлексије постају непосредно ишчезавањем одн. смањивањем једног иретходног бола. Кад „Наука о Категоријама“ тврди, да је свако задовољство индиректно, томе противречи искуствена чињеница директног задовољства, коју признаје и „Филозофија Несвеснога“. (Свршиће се) Dr. Бранислав Петронилевић.