Delo

ИСТРАЖНИ СУДИЈА А. П. Чехов Окружни лекар и истражни судија путовали су једног лепог, пролећњег дана у село, да изврше неко секцирање. Судија, човек од 35 година, замишљено гледаше у коње и говораше : У природи има веома много загонетног и тамног, али и у свакидашњем животу, докторе, често наилазимо на такве појаве, које се никако не дају објаснити. Тако ја знам неколико загонетних чудних смртних случајева, чије узроке могу објаснити само спиритисте и мистичари, а човек свеже главе само ће у неразумевању развести рукама и — ништа. Ја например знам једну веома интересантну госпођу, која је себи предсказала смрт и умрла без икаква видљива узрока баш онога дана, што га је она предсказала. Рекла је да ће тада умрети и умрла је. Нема последице без узрока, —. рече доктор. Има ли смрти, онда значи да има и узрока. А што се тиче предсказања, ту је заиста ствар мало чудновата. Све наше госпође и сељанке владају даром пророштва и предосећања. Оно тако је, али ова моја дама, докторе, сасвим је особита. У њеном предсказању и смрти није било ничег ни сељачког, ни господског. Жена млада, здрава, паметна, без сваких предрасуда. Имала је тако умне, јасне, честите очи; лице отворено, разумно, са лаким чисто руским осмејком у погледу и на устима. Господског или сељачког, ако хоћете, било је код ње само једно — лепота. Стасита, љупка као ето ова бреза, коса за дивљење! Да вам не би остала неразумљива, додаћу још то, да то беше створење најзаразније веселости, безбрижности и оне паметне, добре лакомислености, какве има само код мисаоних, простодушних, веселих људи. Може ли ту бити речи о