Delo

ИСТРАЖНИ СУДИЈА 191 мистицизму, спиритизму, о дару предосећања или ма о чему таком? Она се на све то смејала. Докторова се кола уставише код кладенца. Судија и доктор напише се воде, протегоше се и очекиваху да кочијаш напоји коње. Па од чега је умрла та госпођа? — упита доктор кад кола опет појурише друмом. Чудновато је умрла. Једног прекрасног дана улази к њој муж, па јој каже како не би било лоше продати на пролеће старе каруце, па место њих купити што новије и лакше, и да би ваљало ироменити левог, крајњег коња, а Бобчинског (муж јој имађаше тог коња) метнути у средину. Жена га саслуша па му рече: Ради како знаш, мени је сад све једно. Ја ћу на лето већ бити на гробљу. Муж, разуме се, слеже раманама и насмехну се. Ја се ни мало не шалим, — говорила је она. — Озбиљно ти саопштавам, да ћу скоро умрети. — То јест — како то скоро? Одмах после порођаја. Родићу, па ћу умрети. Муж није придавао никаква значаја тим речима. Он не верује ни у каква предосећања, а уз то одлично зна, да жене у таквом стању воле да су ћудљиве и да се у опште предају мрачним мислима. Прође један дан, а жена њему опет о томе, како ће умрети одмах по порођају и после свакога дана све о томе причала; он се смејао и називао је сељанком, гатаром, чегртаљком. Блиска смрт постаде тој жени idee fixe. Кад је муж не би хтео да слуша, она би отишла у кухињу, па би тамо говорила с куварицом и дадиљом о својој смрти. — Није ми остало још много да живим. њања. Чим родим, одмах ћу и умрети. Не умире ми се тако рано, али судбина ми је таква. Дадиља и куварица, дабоме, у сузама. Дешавало се да јој дође попадија или спахиница, а она их одведе у угао и олакшава души — све о томе, о блиској смрти. Говорила је озбиљно, с непријатним осмехом, чак са љутитим лицем, не допуштајући одговарања. Живела је по моди, модерно, али сад због блиске смрти све је забацила и постала аљкава, није више ни читала, није се смејала, ни гласно маштала... Сем тога отишла је с тетком на гробље и изабрала по свом укусу место за свој гроб,