Delo

192 Д Е Л О а пет дана пред порођај написала је звештање. И имајте на уму да се све то радило при одличном здрављу, без најмањих знакова за болест или ма какву опасност. Порођај је озбиљна,. тешка ствар, по некад смртноносна, али код ове, о којој вам говорим, све је било повољно и није се никако имало бојати. Мужу се на крају крајева сва та комендија досади. Један пут за ручком он се некако наљути, па запита: Чујеш, Наташа, ама кад ће бити крај тим глупостима? То нису глупости. Ја говорим озбиљно. Будалаштина ! Ја бих ти саветовао, да престанеш лудирати се, да те доцније не буде стид. Наступи и порођај. Муж јој доведе најбољу бабицу у вароши. Порођај је био први, али је испало да не може боље бити, Кад се све свршило, породиља зажели да види новорођенче. Погледа га, па рече: Е, сад се може и умрети. Опростила се, затворила очи и кроз по часа предала Богу душу. Била је при свести до последњег минута. Кад су јој место воде дали млеко, она је тихо прошаптала: Што ми дајете млеко место воде ? Ето таква је та историја. Како је предсказала, тако је и умрла. Судија поћута мало, уздахну и рече: Ето сад па објасните од чега је умрла. Ја вас уверавам часном речју, да то није измишљотина, већ је цела истина. Доктор размишљајући погледа у небо. — 'Гребало је да се секцира, — рече он. — Зашто? Па зато да се сазна узрок смрти. Није она умрла од свог предсказања. Отровала се по свој прилици. Судија се брзо окрете лицем доктору, па жмиркајући очима запита: Из' чега ви изводите, да се отровала? Ја не изводим, но претпостављам. Је л' добро живела с мужем ? Хм... не сасвим. Неспоразум је почео убрзо по свадби Био је тако несрећан стицај околности... Покојница је једном затекла мужа с једном госпођом... У осталом она му је брзо опростила. А шта је пре било: неверство мужа или појава идеје о смрти.