Delo

ИСТРАЖНИ СУДИЈА 193 Судија пажљиво погледа у доктора, као да жели протумачити зашто му доктор задаје такво питање. Дозволите, — одговори судија не баш одмах. — Дозволите да се сетим. — Судија скиде шешир и протрља чело. Јест, јест... она је почела да говори о смрти баш ускоро иосле тога случаја. Да, да. Ну, ето видите... По свој прилици она се тада решила да се отрује, но како јој се, вероватно, није хтело да са собом убије и дете, то је самоубиство одложила до порођаја. Сумњам, сумњам... То је немогуће. Та она је опростила. Кад је брзо опростила значи, да је мислила на што било рђаво. Младе жене не праштају брзо. Судија се силом осмехну, па да би сакрио своје и сувише приметно узбуђење поче припаљивати цигару. Мучно, сумњам... продужаваше судија. — Мени није у главу ни долазила мисао о тој могућности... Па уз то... он није толико крив као што изгледа... Изневерио је некако чудно, не желећи сам: дошао ноћу кући у напитом стању, хоће му се помиловати кога, а жена у таком положају... а тада — ђаво је однб — у сусрет му наиђе нека госпођа, која беше дошла у госте на два-три дана, женица пуста, глупа, ружна. То се чак не може ни сматрати за неверност. Жена и сама тако гледаше на то и брзо... је опростила; више о томе није било разговора... Људи не умиру без узрока, — рече доктор. До душе тако је, али ипак... не могу допустити да се отровала. Али је чудновато, како мени није до сад долазило у главу да може бити и такве смрти! И нико о томе није мислио! Сви су били зачуђени што се њено предсказање испунило, и мисао о могућности... такве смрти била је далеко... Ама и не може бити, да се она отровала! Не! Судија се замисли. Мисао о чудно умрлој жени није га остављала ни за време секције. Записујући што му је доктор диктирао, моачно је набирао обрве и тро чело. А зар има и таквих отрова, који убијају за четврт часа, мало по мало и без икаквог бола ? — упита доктора, кад је овај секцирао лобању. Јест, има. На пример морфијум. Хм... Чудновато... Сећам се да је имала нешто слично... Но мучно да је! />ло, књ 62. 13