Delo

194 Д Е Л О Кад су се враћали судија је изгледао уморан, нервозно је грицкао бркове и нерадо говорио. — Хајдете да пођемо мало пешке, — замоли он доктора. Досадило ми се седети. Кад прођоше сто корака судија сасвим изгуби снагу, тако се учини доктору, као год да се пео уз велико брдо. Судија се заустави, па гледајући доктора чудним, као пијаним очима рече: Боже мој, ако је ваша претпоставка истинита, онда је то збиља... жестоко, нечовечно! Отровала се да би тиме казнила другог! Ама зар је грех толико велики! Ах, Боже мој! Та зашто ми поклонисте ту проклету мисао, докторе. Судија се у очајању ухвати за главу и рече: — Ја сам вам то причао о мојој жени, о себи. О, Боже мој! Но ја сам крив, ја сам је ожалостио, али је ли могуће, да је лакше умрети, него опростити! Е, то је баш женска логика, сурова, немилосрдна логика. О, она је онда и за живота била сурова! Сад се опомињем! Сад ми је све јасно! Судија је говорио и час се хватао за главу, час је слегао раменима. Час је седао у кола, час ишао пешке. Изгледало је да га је залудела, отровала нова мисао, коју му је доктор дао; он се збунио, ослабио душом и телом. Кад стигоше у град, опрости се с доктором и ако још јуче беше дао реч доктору, да ће с њим ручати. Превео с руског Раде. ЖЕНСКА БЕЗ ПРЕДРАСУДА Ант. П. Чехов Максим Кузмић Саљутов је висок, стасит, широких плећа. Састав његова тела може се слободно назвати атлетским. Његова је снага необична. Он савија сребрн новац, млада дрвца чупа из корена, зубима диже ђулад и заклиње се, да на земљи нема човека, који би се смео борити с њиме. Храбар је и смео. Кад је срдит, пред њим бледе и боје га се. Мушкиње и женскиње, кад се с њиме рукује, црвени и цичи: боли !! Његов прекрасни баритон се не може слушати, јер заглушава... Сила човек! Још једног таквог не знам.