Delo

ЖЕНСКА БЕЗ ПРЕДРАСУДА 195 И та страховита, волујска, не људска снага није била ништа, личила је на згњеченог пацова кад је Максим Кузмић изјављивао љубав Јелени Гавриловној ! Максим Кузмић је бледео, црвенео, дрхтао и није био у стању подићи столицу, кад му је ваљало из својих великих уста процедити: „Ја вас љубим“! Снага је ишчезавала, а велико тело се преобраћало у велики празан суд. Он је изјавио љубав при тоциљању. Она се лепршала по леду лака као перо, а он је трчећи за њом дрхтао, обамирао и шаптао. На лицу су му била исписана страдања... Кад је требало учинити на леду какав леп покрет, његове лаке, окретне ноге поклецавале су и преплетале се... Ви мислите да се он бојао отказа? Не. Јелена Гавриловна га је љубила и жудела је да јој понуди руку и срце... Она, мала лепа гаравуша, била је готова сваког минута изгорети од нестрпљења.. . Њему је већ тридесет, чин му није велики, новаца нема баш особито _много, али је зато леп, духовит, окретан ! Он дивно игра, одлично стреља... Нико не јаше боље од њега. Једном је, шетајући с њом, прескочио такав јарак, при ком би се намучио који му драго енглески коњ скакач !... Немогуће је не волети таквог човека! И он је сам знао да га воли. Он је у то био уверен. А па тио је од једне мисли... Та му је мисао гушила мозак, натеривала га да бесни, да плаче, није му давала да једе, ни да пије, ни да спава.. . Та му је мисао тровала живот. Он се заклињао на љубав, а она му се у то време вртела у мозгу и ударала у слепе очи. Будите ми жена! — говорио је Јелени Гавриловној ја вас љубим ! Бесно, страсно ! А сам је у то исто време мислио: „Имам ли ја права бити њен муж? Не, немам ! Кад би она знала каквог сам порекла, кад би јој неко испричао моју прошлост, она би ми дала шамар ! Срамна, несрећна прошлост! Она, знатна, богата, образована, пљунула би ме кад би знала каква сам ја птица!“ Кад му се Јелена Гавриловна бацила о врат и заклела -му се да га љуби, он се није осећао срећан. Мисао је све отровала... Враћајући се с тоциљања кући гризао је себи усне и мислио: „Ја сам подлац! Да сам ја човек частан, ја бих јој све испричао... све! Био сам дужан посветити је у своју тајну пре из13 *