Delo

ЖЕНСКА ВЕЗ ПРЕДРАСУДА 197 Љоља рашири очи и насмеши се... Ну причај... Само, молим те, брже. И не дрхти тако.. Ја... сам се родио у Там.. .там.. .бову. Родитељи су ми били незнатни и страшно сиромашни... Испричаћу ти каква сам ја птица. Ти ћеш се ужаснути. Чекај... Видећеш... Ја сам био сиромах... Као дечак продавао сам јабуке... крушке... Ти ?! Ти се ужасаваш? Но то, мила, још није тако страшно. О, ја несрећник! Ви ћете ме проклети, ако сазнате! Ама па шта је ? Двадесет година... био сам... био сам... опростите ми! Не терајте ме! Ја сам био... кловн у циркусу ! — Ти?!? Кловн? Саљутов очекујући шамар покри шакама своје бледо лице... Био је близу несвести... Ама зар ти био... кловн?! И ЈБоља се сруши с постеље... Скочи, потрча... Шта је с њом? Ухватила се за трбух... По спаваћој се соби захори и расу смех сличан хистеричном. Ха-ха-ха... Ти си био кловн? Ти? Максице... Голупче! Престављај нешто! Докажи да си био кловн! Ха-ха-ха ! Голупче! Она прискочи Саљутову и загрли га... Престављај нешто ! Мили ! Голубе! Ти се смејеш, несрећнице? Презиреш? Направи ма шта. Умеш ли и по конопцу ићи? Та хајде!! Она обасу пољупцима мужевљево лице, приви се уза њ, умиљаваше се... Није се видело да се она љути... Он ништа не разумевајући, срећан попусти молби жениној. Пришавши кревету он изброја три и баци ноге у вис опирући се челом о крај кревета... Браво, Макс! Бис! Ха-Ха! Голупче! Још ! Макс се заљуља, скочи на под па поче ићи на рукама... Изјутра су Љољини родитељи били страшно зачуђени. Ко то тамо горе лупа? — питали су С£ они: — млади још спавају... Мора бити да се послуга лудира... Вуку се нешто! Какви неваљалци! Папаша се попне горе, али тамо не нађе послугу. Тутањ је на његово велико чудо био у соби младенаца... Он постоја пред вратима, слеже раменима и отшкрину мало врата... Зави-