Delo

198 Д Е Л О ривши у спаваћу собу, он се најежи и у мало не умре од чуда: насред спаваће собе био је Максим Кузмић и правио у ваздуху најочајније salto mortale; поред њега стајала је Љоља и аплаудирала. Лица обојих сијала су срећом. Превео с руског Раде. С М И Р А Ј Кроз модрине шума задња светлост бије, Док славуј уздахну у неком шибљаку; Дан од ноћи бежи међ’ звезде се крије, Кад умрли зраци минуше у мраку. И полејлеј звезда дрхти у висини Над смиреним светом. Месец небо пара. Изгледа ми: као да се у тишини Модра земља тајно с небом разговара. И кад по алеји ведра роса блисну, Статуе по парку забљешташе дужом. Ваздух се лепрша кроз алеју лисну, И божур се један заплака за ружом. ДУШАН У. БАЈИТи