Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА — наставак IV Што се тиче другога тврђења академика Цвијића и другога супротног тврђења професора Иширкова, ми се размимоилазимо с обојицом, у једном с једним, у другом с другим. Обојици морамо одговорити. Сагласимо се на тренутак с академиком Цвијићем, да су македонски Словени „флотантна маса“, која нема националне свести, али ипак и овим се ништа, ама баш ништа није доказало. Уколико је одрицање неоснованога мишљења напад на аутора, да се за овај напад послужимо најпре стрелама самога писца. „Одређено словенско осећање, вели он, или неодређено „национално осећање и оскудица народне свести код Македонаца, „врло је слично с осећањима т. зв. „Крањаца“ (Кајкаваца) у Хр„ватској, у неколико и „Словена“ или „Словинаца“ у Далмацији. „Познато је да су први засебнога говора, који је врло сродан „српско-хрватском, и уз то католичке вере; они нису до скора „имали, а већином и сада немају одређене народне свести. Ко„лебали су се између Срба и Хрвата, али су поглавито Хрватима „постајали због вере и државне организације, која је Хрватска. „Кад је почела борба између Талијана и Србо-Хрвата у Далма„цији, последњи, нарочито они католичке вере, звали су се Сло„венима и често нису имали одређене племенске свести, српске „или хрватске. Лош има у Далмацији таквих „СловенаС"1 Академик Цвијић, на основу овога, не доказује да Крањци и далматински „Словени" нису ни Срби ни Хрвати, односно Србо-Хрвати. Ласнија је Хиљфердингова слика о српским католиi Ј. Цвијић, Основе Геогр. и Геол., књ. II, crp. 517.