Delo

О МЛКЕДОНСКИМ СРВИМЛ 201 ни „турски" (муслимански), ни „латински" (католички); — он је „наш језик“. Ми бисмо се удаљили од посла, ако би смо даље објашњавали професору Цвијићу шта је народна свест. Да му напоменемо, да се не би на нас наљутио, да се и тако један добар Србин као што је Његош толико заборавио у православном србовању, да није при стварању своје поеме осетио, да је Бадње Вече у Црној Гори окрвављено српском крвљу. До данас је наша наука толико фанатично — православна, да живот нашега народа од две друге народне вере, католичке и муслиманске, не улази у нашу народну историју! Ово су погрешке које се тешко могу опростити, али негирање народне свести код Македонаца погрешка је која се академику Цвијићу никако не може опростити. Душа српскога народа у Македонији не живи само у језику, него и у свему ономе што је нашу православну народну половину очувало као народну целину. У Македонији су очуване све особине правних српских обичаја, потпун склоп српске породице са задружном организацијом, широка крвна заједница коју карактеришу племена, сви искључиво српски верски обичаји са славом заједно, скоро све српске историјске традиције, епска српска поезија. Све су ово истине које не подлежу никаквој сумњи: ово нико и не покушава да пориче. Нека би ово становништво било заражено мржњом, каква је прозелитска мржа наше браће муслимана, према свему што је српско, па ипак ово би били Срби, као што су и они други. Међутим тога нема; нанротив, поред свега овога у Македонији није угашена ни народна свест о заједници порекла. Ово ми говоримо на основу нашега непосреднога општења са народним масама у Битољском Вилајету. То нам, разуме се, мало помаже, јер се у „македонском питању" никоме ништа не верује што се не потврди заинтересованим сведоцима. Ми се позивамо на сведока, кога познаје лично и професор Цвијић, а кога увек може видети и професор Иширков, ми се позивамо на седамдесето-петогодишњега старца Мицка Божиновића из битољских Тополчана. На њега се позивамо због тога што нам је потврдио својом наивном сеоском философијом све оно што смо чули и видели у овоме вилајету и што се он рачуна за мудраца свога села и акоје ненисмен. Саслушајмо га. „На земљи има, вели деда Мицко, само једна чиста и истинита вера — вера православна. Све остале вере — вере су