Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 203 С које се стране он појављивао, на ту се страну управљао поглед народни, али овај поглед није не само мењао него ни колебао македонску народну свест, сазнање народне заједнице, народну душу. Ову народну душу није поколебала ни четрдесетогодишња упорна верско-националистичка пропаганда. Оно што изгледа споља кад се гледа као „флотирање“, то је сенка, обмана. Руске спахије нису продавале душе живих људи Чичикову, јунаку Гогоља у „Мртвим Душама“; они су му продавали збиља мртве душе, т. ј. имена оних сељака — робова („душа“) који су збиља умрли били. И пропагандски агитатори не купују живе душе македонских Словена. Они у суштини ништа не добивају, јер македонски Словен најмање је кадар да тргује својом душом. Да се боље разумемо. Ми видимо подељене Македонце на „три вере“ и „четири народности“; видимо их још где одједне „вере“ и „народности“ прелазе другој, „флотирају“. Али да најпре упитамо господу професоре Цвијића и Иширкова, да ли они сами разумеју финесе хришћанске догматике и црквене политике? Да ли они, нр пример, знају тачан смисао речи „шизма“, или црквено-политичкога термина „национална црква“? Не сумњајући у њихову високу стручну спрему, ми слободно можемо рећи да они то не знају, јер за појимање оваквих питања такође је потребна специјална спрема. Је ли чудо онда што се код маћедонскога сељака све националистичке цркве спајају у једну православну цркву, која у суштини и јесте само једна. „Ми смо Грци, цитирамо буквално речи једнога сељака из села Букова, али пошто смо Словени, поп мора да нам чита у цркви Јеванђеље на словенском језику“. На наше питање, да ли је Српкиња или Бугарка, одговорила нам је једна сирота сељанка : „Ја сам „бугарске вере,““ а кад смо почели поповати о вери додала је „грчка и бугарска вера једна је иста“. „Српске вере“ нема, на жалост, али и да је има опет би се и она сливала у једну православну веру. Зар побожноме сељаку није свеједно у којој ће се цркви молити Богу само да му се бар Јеванђеље чита на словенском језику? Апсолутно му је свеједно. Он ништа од своје религиозне душе није продао, кад је грчку цркву оставио и прешао бугарској; од ње се ништа неће окрњити ако он напусти бугарску цркву и опег се врати грчкој. Ово је пливање у истом језеру, овде нема никакве измене. Пренесимо се из Македоније у Србију. Србија нема ни Патријаршије ни Екзархије. Она има аутоке-