Delo

208 Д Е Л О то је он ближи идеалу. Три негације садржи надчовек у себи: негацију морала, негацију људи и негацију себе. Надчовек негира морал зато, што се помоћу морала држе v животу „многи — премноги", који су се тако намножили, да су постали „земљина болест“ да земља од тога заудара. Морал за надчовека ништа друго није до одбрана и заштита ових премногих, који немају своје личне снаге, да себе бране и штите. Морал је ограничење личне моћи и сузбијање „воље за моћ“. Морал је нивелирање и концесирање. Морал нивелира моћ и немоћ, Морал захтева од моћнога концесије, ограничење и самопожртвовање, за рачун немоћнога. А то се све коси са принципом: „воља за моћ“, и смета постанку и развићу једнога моћног човека, једнога надчовека. Речју, надчовек је против морала, јер је морал против надчовека, надчовек негира морал зато, што морал негира њега. Надчовек негира, даље, и људе. Треба људе савладати и прегазити, јер они нису циљ но само средство живота на земљи. Они су средство, они су моћ којим се долази до надчовека. Људи су бројна величина, бројна снага, чије одржање гарантује морал. Ту бројну величину треба савладати и прегазити, јер она није у самој ствари никаква величина, која импонује. Величина која импонује то је јединица, једна моћна и снажна јединица. Велики је онај човек, који у односу према другим људима пројављује моћ а не љубав. Велики је онај, ко негира све људе испод себе и око себе. Надчовек негира, најзад, и самога себе. Заратустра жели да сваки дан самога себе савлађује и преживљује, т. ј. да негира сваког дана себе, да би се тако стално уздизао над самим собом. Надчовек нарочито онда непоштедно негира себе, кад хоће да у себи негира човека, кад примети код себе „слабост", т. ј. наклоност ка људима, љубав или сажаљење према људима и жељу за људима и њиховим друштвом. Ниче одриче владајући морал, морал л^убави и правде, као штетан по моћне људе и као наметнут од немоћнијих моћнијима. Није овај данашњи, европски морал владао увек у свету. Данашњи, европски морал, јесте „робовски морал“, који је онда ступио у живот кад је унижен и срушен један бољи морал, „господарски морал“. Овај господарски морал постојао је у старо време, код „отмених раса“, у које Ниче убраја свет Хомерових песама, германских Нибелунга, скандинавских викинга, и стари Рим,