Delo

210 Д Е Л 0 Мали и немоћни људи организовали су се против великих и моћних. Својим бројем и својим фанатизмом победили су они први. На место Рима императорског дошао је Рим плебејски, на место мача, који је дотле симболизирао сав морал, дошла је маслинова гранчица. Пораз господарског морала убрзо је престао бити несрећом самих Римљана; он се ускоро распростро по целоме свету. Ариски народи још некултивисане Европе, који су живели у шумама око Рајне и Дунава својим дивним господарским моралом, хранећи „die blonde Bestie“ у себи до презасићености, положили су најзад своје крваво оружје пред крстом, усвојили су робовски морал и почели су укроћавати своју „риђу бестију". Цела Европа, а за њом и цео свет је поклекнуо пред крстом и тиме ступио у заверу против господарског морала. Тако се завршила најстраховитија борба у историји света, борба о превласт између два морала, морала господарског и морала робовског. Народ је победио своје господаре и санкционисао свој морал. Појам о добру и злу тако се изменио у целоме културноме свету. Појам „Добар“ не значи више храбар ни ратоборан, као што је значио у почетку, но послушан и мирољубив и кротак. Појам „морал“ значио је негда моћ, данас пак он значи слабост. Човек, који је негда био величанствени и крвави дивљи звер у време господарског морала, постао је данас једна питома, једна обична домаћа животиња. Лав је укроћен и обраћен у јагње. Врлина осветољубља обратила се у свој контраст, у врлину неосветољубља. Човек „црв“, који пузи, који опрашта, који се не свети, који се жртвује за друге, који се уздржава, који трпи, истакнут је данас као „Ziel und Spitze“; такав човек постао је данас „смисао историје“. Данашњи живот човечанства и сва данашња култура, првенствено култура европска, тежи све више потпуном достигнућу таквога циља и остварењу таквога смисла историје. Сва савремена европска култура тежи да човека учини бољим. „И нема сумње човек постаје еве бољи“, мисли Ниче. И по њему баш „у овоме лежи коб Европе“; јер бољи у смислу савременом, европском и културном значи „утанчани", „добродушнији", „паметнији“, „удобнији", „медиокритетнији“, „равнодушнији", „кинескији", „хришћанскији“. Ниче је у очајању, што види, да савремени човек постаје све бољи и бољи у овоме смислу. И у очајању своме напада он фуриозно све оне, који одобравају и подржавају постојећи ток ствари заједно са плебејским, робовским моралом. Он напада