Delo

РАЗВИТАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА 223 Године 1884. буде изабран један умерени демократ Клевеланд у знак протеста против корупције у управи. Али већ 1888. год. Клевеланд би побеђен од републиканца Харизона. У међувремену републиканци повисе и царине и порез, те се створи нови покрет, који 1892. доведе опет Клевеланда на председничку столицу. Демократи су у својој платформи истакли као програм систем чистог, непосредног порезивања по дохотку, али не и систем заштитних царина. Међутим, пошто је било индустриских грана, којима је заштита била потребна, није се могло доћи до јединства. Од тог времена демократска странка није више била у стању да утиче на државну управу. Пред ове две највеће странке, око којих се обрће политички живот, постојале су и у овом периоду друге мање странке, са специјалним програмима. Тако у половини 19. в. био је јак покрет против алкохолизма. У Америци је алкохолизам страховите размере био узео. Грађани су били или апстиненцлери или професионални алкохоличари, пијанице. То је изазвало оснивање нарочите странке са програмом: апсолутна забрана употребе алкохолних пића. Великог успеха није било, и ако су се и поједине савезне државе ставиле на чело покрета и чак ззбрањивале продају алкохола. Све се то изигравало и странка се убрзо распала. Вреди поменути и појаву аграрних странака, које су тежиле побољшању стања фармерског. И најзад једна претежно радничка странка, названа популисти (people’s party), која има заслуга за доношење неких корисних закона привредног карактера. Та се странка највише борила противу капитализма, што је нарочито избило на видик за време избора Мек Кинлија 1896. године, који се појавио био као кандидат и преставник капитализма. Тада је била највећа борба малих поседника (petits bourgeois) против владавине великог имања. У борби се није успело и велики капитализам све је више напредовао. Од тог времена шире се трустови, удружења капиталиста у свима областима: у индустрији гвожђа, челика, бакра, преносних срестава, у индустрији меса и дрвета и многим другим привредним гранама. Од тога доба датира моћ плутократије и од тог доба расте осећај солидарносги код малих газда и раденика. Класне разлике, које стварно постоје, почеле су се јасније осећати, ма да се иначе још и данас сваки американац нада, да ће једног дана постати .милионаром.