Delo

224 Д Е Л О IV Избор Мек Кинлија за председника републике био је победа америчког великог капитализма над малим привредницима. При родно је, дакле, што је продужена политика заштитних царина, за коју су уосталом и сами демократи, ма да су се у неколико неискрених изјава изјаснили против ње. Обе ће странке сигурно бити за ту политику све дотле, док велики финансиски интереси буду опредељивали њихово држање. После привредних криза из деведесетих година земља се полако опорављала, док се није богаство почело брже ширити. У том дође 1898. год. рат са Шпанијом. Разни су узроци били,. који су овај рат изазвали, а међу њима не малу улогу је играла жеља за проширењем територије, као и империјалистичке тенденције неких политичара. Прибављање Филииина, потчињеност Кубе и рад на остварењу Панамског Канала отворили су америчкој политици нове изгледе и циљеве. Са рашћењем чисто капиталистичких комбинација руку уз руку ишло је и ширење милитаризма и империјалистичких идеја. Ратне лађе почеле су се градити у великим размерама, издаци на војску су се стално увећавали. Истицало се, како Америка има једну хуману мисију да испуни и како треба да има флоту у Кини, на острвима Тихог Океана, као и на Антилима, да би свој престиж одржала. Све је то, преведено на стварни језик, значило увећање издатака и стварање нових извора прихода. Услед тога царинска тарифа би попуњена порезом на потрошњу, која је као тежак терет пала на потрошаче. Али је земља услед повољних прилика стално напредовала. Тако су се империјализам и капитализам под владом републиканаца ширили у најлепшој хармонији. Године 1900. изби јаче на површину антимилитаристички и антпимперијалистички осећај у једној демократској платформи. Приликом истицања Брајена (Вгуап) за председника републике демократска странка је изјавила: Да све јаче ширење империјалистичких тенденција, које су последице рата, доводи у опасност републику и грађанске слободе. Да треба сузбијати и милитаризам, који значи освајање ван земље, а у земљи преставља потчињење и угњетавање. Односно трустова речено је, да су приватни монополи несносни и да их треба укинути. Они уништују утакмицу, учвршћују цену и за сиров материјал и за производе и тиме пљачкају и произвођаче и потрошаче. Зато се тражи измена царинске тарифе и ослобођење од царине свих