Delo

ТЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА 249 Уелсу), корнски, који је узумро у XVIII n. а живео у Корнуалу (Cormvall), и арморски или бретонски у Бретањи, који је овамо пренесен заједно са исељеницима из Британије око краја IV века по Хр. Најстарији споменици (глосе) кимриског и бретанског језика иду у VIII—IX век по Христу. Трећагрупа, гелска, обухвата садашње језике ирски, шотски или гелски у ужем смислу тога назива и језик острва Мена (Man). Најстарији споменици гелске групе иду у средину прве тисуће година по Хр. (натписи). Писмени споменици ирскога језика познати су од VIII в. (глосе, а затим и други извори). 8. Германска грана дели се на три групе: готску, скандинавску (северну) и западногерманску. а) Готска група позната нам је поглавито из превода Библије од вестготскога епископа Вулфиле у IV в. по Хр. Осем одломака Старога Завета и делова Новога Завета, који су дошли до нас у том преводу, имамо још одломке тумачења Еванђеља Јованова и одломак календара. Сви споменици сачувани су у рукописима, које су у Италији писали остготски писари. Сем тога познат нам је низ личних имена и неколико засебних речи у грчким и латинским изворима. Језик Остгота, који су живели у Криму, одржао се у остацима до новога времена; сачуван нам је ипак само један списак од прилике од 60 речи, који је саставио у XVI веку Холанђанин Бусбек (Busbecq). Други представници готске гране (језици Вандала, Бургунда и др.) познати су нам веома недовољно, углавном по личним именима. Међу свима другим језицима германске гране готски језик има највиднијп значај у научном погледу, јер у њем имамо најстаријег представника њена, који нам је познат у више или мање потпуном облику (само рунски натписи показују неке црте у још старијем облику ; упор. ниже). б) Друга, скандинавска (северна) група. До епохе Викинговске (која траје приближно од 700. до 1050. г.) био је на целом скандинавском северу углавном један језик, чији су споменици разни рунски натписи, почевши од прилике од 400. г.; неки научници ставл^ају време постанка најстаријих натписа • за 100 година уназад (најстарији рунски натписи су два крака готска из IV в., скандинавски по Вимеру иду до у V в., а по другим научницима до времена око 300. године). Овај скандинавски језик назива се праскандинавски (прасеверни или староскандинавски (старосеверни). У Викинговској епоси он се