Delo

250 Д Е Л О већ диференцовао а у XI веку коначно разделио на западну и источну групу: за п а д н о ск а н д и н а вс ку (западносеверну) групу чине исландски и норвешки језик, а источноскандинавску (западносеверну) шведски и дански; за време својега живота од XI века до времена РеформациЈе ови се језици називају староисландским, старонорвешким, сдарошведским и староданским. Староисландски језик, који су на Исланд донели исељеници из западне Скандинавије, познат је по многим споменицима, међу којима видно место заузимају зборници Еде (Edda). в) Трећа група германске гране је западногерманска Представници ове групе јесу ови стари језици: стари англосаксонски, фришки, старонидерландски, старосаксонски и стари високонемачки. Англосаксонски (староинглески) познат је из споменика почевши од VIII века. У току времена, од XI века (од. прилике од 1100. год.), он се развио у (средње - и ново-) инглески језик, који је после освојења Инглеске од Нормана примио у се многе француске елементе. Фришски језик, познат од XIV века, живи и сада као народни језик; у новије време чињени су покушаји, да се он употреби и за књижевне сврхе. Потомак старонидерландског (доњофраначког)1 јесте савремени холандски језик. Доњонемачка наречја т. зв. Plattdeutsch — потомци су старосаксонског језика, који је познат из споменика почевши од IX века по Хр. па од прилике до почетка XIII века. Од почетка XIII века па до епохе Реформације имамо по времену трајања средњи доњонемачки, а од прилике од епохе Реформације настаје нови доњонемачки језик са својим разним наречјима. У високонемачком језику разликују се по времену трајања такође три периода: од VIII до XII века стари високонемачки; средњи високонемачки од XII века до времена Реформације, и од времена Реформације па до садашњега доба нови високолемачки језик. Овај нови високонемачки језик у свом књижевном наречју јесте књижевни језик Немачке и у оним областима, где је народни језик доњонемачки, па и књижевни језик свих Немаца, ма где они живели. Живи високонемачки језик поi Племе Франака (Franken), које се дели на неколико група, дошло је разним својим деловима у ближе односе са разним другим племенима. Његова северна грана (доњофраначка) ступила је у тесну везу са суседним Фризима и Саксима. У савременој Холандији налазимо трагове овога процеса у разном груповању поменутих дијалектских елемената у саставу садашњега холандског језика у његовим наречјима.