Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА 251 делио се још у старо време на две групе наречја: горњонемачку (oberdeutsche; алеманска и баварска наречја) и средњенемачку (mitteldeutsche; источно-франачка, рајнско-франачка средњефраначка наречја). Неки научници састављају готску и скандинавску групу у једну и дају јој назив источно германска, стављајући је тако насупрот западногерманској; ну ово схватање, које се оснива на неким слагањима у готском и староскандинавском језику, никако није доказани факат, и нема довољно основаних разлога за такво груповање. 9. Балтиска или литавска грана. Балтиској језичкој грани припадају: литавски и летски језик, који још и сада живе, и пруски, који је изумро у XVII веку. Од прускога језика дошло је до данас врло мало писаних споменика. Имамо два превода са немачкога на пруски малога Лутеровског катехизиса и један превод великога (из XVI века). Превод је пун погрешака и свакојаких нетачности. Даље је до нас дошао један омањи немачкопруски речник; он је старији од катехизиса и састављен је вероватно у XV веку. Најстарији споменици литавског и летског језика јесу текстови религискога садржаја, издани у XVI веку. У садашње време литавски језик са својим наречјима говори се у Русији у овим губернијама: кованској, у великом делу сувалске губерније, у малом делу вилнанске губерније и у оном куту гроднанске гуверније, која се с њоме граничи, око месташца Друскјеника, познатога са својих лековитих вода, и у нешто мало тачака у северном делу слонимскога округа. Месташце Поланген с околином, део етнографске Литве, од половине XIX века улази у састав курландске губерније. У Пруској литавски језик живи још у оном куту источне Пруске, која додирује на крајњем североистоку руску границу. Летски језик говори се сада у разним наречјима у курландској губернији, у јужном делу лифландске и једном делу витепске губерније. Сем тога имаде у Пруској неколико летских насеобина (око Мемела и на курском Нерунгу), одвојених литавским наречјима од масе осталих Лета. Литавски и летски језик стоје ближе један другоме него и један од њих прускоме језику. 10. Словенска грана дели се на три групе: јужну, источну или руску и западну.