Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ — од Др. М. Петровића — НАСТАВАК Кад нема довољно података за потпуну квантитативну слику појава, онда се из квантитативних појединости активитета у механизмима могу наћи квалитативне појединости појаве или процеса. Овакав је случај за готово све теорије медецинске о узроцима болести, за теорије биолошке о постанку фела и разних квалитета организама, за појаве психичкеи социјалне. Код свих ових поља може, и то често приближно, довољан број података за праћење промене у појави да да и законе квантитативног карактера (Weber-Fechner-OB закон). За поједине активитате, где нисмо у стању уочитп њихове односе квантитативне, већ само квалитативне појединости, знамо само тенденције промена. Знамо често смисао активитета, његове правце рашћења, јачину, брзине јачања или слабљења, макснмуме и минимуме њкховихјачина; континцнрнп, дисконтинуирни, персистентни и интермитентни карактер; периодичност, ритмичност, асимптотност јачине, границе активитета, симетрије, и дисиметрију узрока феноменолошког поља у коме активитет дејствује и т. д. Помоћу свега овога врше се разна проматрања, прикупљају подаци, довољни најчешће за потпуне квалитативне слике појава, а некад довољпи и за емпиричке и хипотетичке аналитичке законе. Састав механизма, начин варијације актпвитета и дескрипција појединости појаве чине суштину потребних елемената за научно експликовање појава. Познавати прва два елемента олакшава сазнање главне стране у проучавању појави. Познавање механизама одрећује све што је потребно, да се и појединости тока појаве знају, што обратно није случај. Инверзија овде не