Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 265 ,цаје све потребне поред нужних елемената, да се сагледа у суштпну механистичког разумевања нојава. Квалитативне поједи* ности нису сви елементи за сазнање механпзама процеса и појава. Једни и исти појави, одређени разним својим појединостима дескриптпвним, могу битн последица разних механизама, и да се они вежу за један, одређен механизам, морају се дати извеснп услови који су у вези_са ириродомпроучаваних иојава.Оваквихслучајева имачо у механици кретања, на пр. код кретања централнпх. Из облика спле дата је путања, из природе путање у опште није дато само једно решење, већ впше њих за силе, које такво кретање могу дати. Иочетни услови и други односи могу прецизирајућп односе између кретања и силе из кретања дати само једну силу, као узрок по.јави кретања. (Проблеми: Бертранов, Јакобијев, Пијзеов и других) У опште се сме казати, „да је познавање тока једне појаве и његових разних појединости, у опште, само собом недовољно за сазнавање механизама појаве.“ Поред ове инверзности у одредби проблема горњих, сам ток појаве може дати могућности да се извесни карактеристични елементи нађу за саме механизаме, управо податак какав да је извесни механизам вероватнији од другог за појаву, чији ток здамо и познајемо квалитативве елементе њене. Дијаграм варијација каквог елемента ако је права линија, онда је највероватније да је стални узрок тражени непроменљиве јачине, да је сталне јачпне резултанта из комплекса узрока, али нису пскључени узроцп нериодичке прнроде и други, који под нарочитим погодбама могу дати варијације по горњем дијаграму. Пример су за ово кретања по коничним влацима, где је обухваћена и права линија, услед централних сила разних типова. Оваквих примера имамо много у физиологији, на пр. тумачења Richet-a п Вгоса-е о којима се у књизи говори о надражајијама онд.улационим нервног центра, јер је претпоставка да су узроци ритмички и интермитенти; пспхологија на пр. код механизма Ribot а, којом се тумаче патолошке појаве — продукције вољних аката, где се појаве мењају под утицајем мерљивих узрока и т. д. „Математичка феноменологија може и без дубљег улажења у појединости појава, на основу каткад и најповршнијих иодатака, да да идеју о могућним и вероватним механизмима појава и у напред наговестпти хипотезе за њихове експликације, што би имало бити полазна тачка за дубља природњачка испитивања. Хомологи дијаграми могу пружити најбоље податке за од-