Delo

266 Д Е Л 0 лучивање које међу механизмима ваља узети као највероватније за исвесну појаву. Помоћу њих се статистика најчешће и готово једино данас одлучује за емпирпчке своје законе (Види дијаграме: Маршалове, Бестабла, Парети-а и других). Овде долази Гаусово налажење вертикалне компоненте земљиног магнетизма где у њу не улазе никакве спољне већ само унутрашње силе магнетске. У маси познатих и непознатих разноликих узрока какве појаве уочити и издвојити ефекте каквог узрока, постиже се помоћу дијаграма средњих вредностп. Такав је примерза утицај месечев на земљину кору, чији се ефекат манифестује у облику периодичних, слабих деформација коре, где улогу слабог узрока игра атракција месечева, са другојачијом периодом од периоде сунца и других узрока. Овај је начин примењен и на одредбу утицаја слабих периодичких узрока на појаве океанских плима и одсека. IV Последњи шести одељак феноменолошких аналогија говори у првој глави о математичким, у другој о квалитативним аналогијама. Без обзира на конкретну природу појава, долази се из свега што је изложено на идеју о феноменолошким аналогијама међу разнородним појавама. Ове се аналогије опажују у: механизмима, природи и комбинацијама улога, у начину на који се нижу узаступна стања, у перманентним законима и математичким односима што регулишу појаве и другоме. Све се аналогије деле на: квантитативне и квалитативне, према природи језгра њиховог. Најсавршенији су типови аналогија математичке аналогије, које се састоје у истоветности односа математичких којима се појаве одређују. Ови су односи једначине : диференцијалне или обичне изхмеђу елемената променљивих у времену и простору, којима се појава одређује, а што зовемо параметрима. Ови аналитички облици су односи између променљивих параметара и карактеристичних констаната за извесну појаву. Ако имамо извесну групу појава, квалитативно неједнаких, онаулази у аналошку групу појава, ако се извесне заједничке особине могу исказати једним изразом аналитичким или обухватити једним механизмом. Истоветност броја и аналитичких облпка диференцијалних једначина групе разлогје егзистенције математичких аналогија.