Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 267 Квантптативне дескрипције овде доводе диспаратне појаве до једног аналитичког пзраза за нроблеме, који се састоји у ин* треграцији, интерпретацији и дискусији истих једначина. Ово чнни, дату групу нојава зовемо аналитички еквпталентном, што се опет у стварн везује за састав самог механизма појаве. За механизам је ма какве појаве везан извесан израз (функциЈа) Л њених дескриптивих елемената и његов нзвод по времену и услов је потребан и довољан за еквиваленцију разних појава исте групе да Л има исти облик за све појаве из те групе. Овакве су функцнје изрази већ познати у Апеловим и Хамилтоновим формама за холономе, нехолономе и консерватпвне системе. Да скуп појава представља једну аналошку групу, потребно је да за њу постоји одређена функција истог облнка за све појаве дотичне групе. Постојање оваквих израза омогућава постојање математичких анааошких група. Деривација ових ф^нкција даје дпференцијалне једначине појава њихове једначине кретања (промена). — Језгро је аналогија садржано у постојању оваквпх функција. Да би се функција Л могла применити, пошто је истог облика, на разне појаве из исте групе, ваља само дати параметрима разно значење, ирема особитим квалитетима појаве. Ако разне квалитете појава доведемо у везу са параметрима и константама, које улазе у састав израза Ј, онда је за примену Л на разне појаве нужно изнети хомологију параметерску. Код појава на пр. експоненцијалних, датих једном једначпном, примена се ове једначине може спровестн кроз диспаратне појаве преко нарочитих хомологих елемената. Ако се узму иојаве* 1) интинзитет радијације, 2) барометарски притисак, 3) температура тела и 4) електрично оитерећење на површини течности и горње елементе обележимо свуда са q ; онда ће елеменат t редом бити: дебљина апсорбујућег слоја, висина, време хлађења, време испаравања; А извесна константа везана за квалитет горњих појава. Заједничка је једначина за горњу групу: А q -== о. Овде је улога функције Л, ~ —А q |Ј^, чији извод даје заједничку једначину целе групе појава. Дела је математичка физика састављена из оваквих израза Л, којима се разне групе појава тумаче.