Delo

268 Д Е Л О Овде помињем од примера само Thomson-Lippmann-ове аналогпје. Група је појава састављена из: атракције, електричкнх и термодинамичких појава. Хомологи су елементп: I) Њутнов потенцијал, електрпчни потенцијал и апсолутна температура; II) количина материје, количина електрицитета, ентропија; III) механичка енергија, електрична енергија и количина топлоте. Овде количина електрицитета има за хомологи елеменат у термичким појавама, не количину топлоте, већ ентропију S према чему се принпип одржања електрицитета једначи са Сагnot-овим принципом ентропије за реверзибилне, кружне процесе, који је псказан односом \ d S = о. Због овога се иоследњег Сагnot-ов нринцип може сматрати за принцип одржиња ентропије. За хомологе елементе из појаве исте групе овде се могу навести моје аналогије између термичкпх и економских појава, које и писац номиње (стр. 733, 734 и 735). Евглески физнчари несматрају појав протумачен и разумљив ако извесан процес или промену, ма нз кога домена, не могу каквим механизмом вештачким колико толико начинити приступачним нашем схватању (Boltzmann, Maxwell, Thomson и други). Ови модели шематизирају ток и појединост нојаве, где делови справа играју не истоветно, већ грубо аналоге улоге и радње, сличне онима, које се у природи збивају. Овај начнн посматрања појава и повод је и оправданост заснивању науке, каква је ова, коју називамо науком математичких аналогија. Поред услуга, које имамо од математичких аналогија, за грубо скватање појава и њиховог тока у односу модела и појаве, оне имају и дубљи свој философски значај. Проблем је природне философије, да се све истине до којих разне науке долазе, сведу на што мањи број односа, којима се каузалитет природних појава истражује, а то се може постићи у колико је већи број „запажених" аналогија међу диспаратним појавама. За овај „асимптотски циљ свих наука“ долази се груписањем иојава: „по њиховим механизмима, законима њиховог тока и математичким релацијама међу факторима што у тим механизмима играју одређене улоге“. Математичке аналогије дају груиама диспарантних појава и начин да се процеси и промене у групи протумаче и да се преко израза, којима се обухвата суштина заједничког у групи појава дође до генералнијих израза за групе