Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 269 разних појава, штојеетапа виша и етана ближа у гледању механистичком на развој природних диспарантних, не само појава већ и група. Кад појаве буду груписане и подведене нод опште шеме онда ће основни проблеми Природне Философије бити сведени на проучавање тих шема, тих израза карактеристичних за механизме појава и процеса. Математичким се аналогијама има да припише сав прогрес данашње математичке физике и сви покушаји примењене математике, преко увлачења механике, где на први ноглед изгледа немогућа њена владавина. Модерне теорије: еластичности, атракције, распростирања електрицитета, топлоте, капитала и другог, резултати су аналогпја међу појавама. Аналогије су значајне не само затеоријске науке, за науке тумачења, већ и за налажење конкретних закона (емпиричних), за прогрес физичких наука експерименталнпх (Lippmann, Р. и Ј. Curie). Математичке су аналогије од значаја великог за „материјализацију математичких проблема“. Овако се зове налажење конкретне појаве за извесан аналитички проблем. Често велике тешкоће, из недовољно развијених метода математичких, отклањају се материјализацијом аналитичких проблема. За ову су значајни примери самога г. Петровића о интеграцији извесних диференцијалних једначина, где кретање извесног дела његовог апарата, описује курбу, која је решење графичко саме диференцијалне једначине, из које се до самог аналититког израза те графичке линије не може доћи (физичка интеграција). Овде помињем његов пример решења Рикатијеве једначине помоћу података до којих се долази из утрошених реагенаса у извесним хемијским реакцијама. (Хемијска интеграција). У другој се глави говори о квалитативним аналогијама. Ако је низ појава такав, да се њихова узастопна стања или појединости механизма њпховог не могу изразити математичким релацијама, које траже квантитативне односе параметарске, онда постоје само квалитативне аналогије. Могућност општа, да се дође до квалитативне дескрипције елемената какве појаве садржи у себи, и ако се и не може доћи до квантитативних аналогија, да оне у самој ствари постоје. Идеја о квалитету почива на нашем осећању разлика међу разноврсним или сличним елементима: њиховој јачини, величини, смислу и другим особинама којима се квантптативност одређује. Квалитатнвне су аналогије несавршене квантитативне.