Delo

270 Д Е Л 0 Сличности улога појединих фактора у механизмима разних иојава или њихових група и мена карактеришу заједничке црте у диспаратним појавама и ово најчешће даје разлога, нарочнто код тумачења социјалних појава, и у обичном резоновању, да се за образложавање процеса и догађаја узимају аналоги узроци и разлози и прелази се са једног домена појава надруги, служећи се често законима, који вреде за једне појаве, да се са свим диспаратне, а у нечему сличне, протумаче. Са ово писац налази оправдања у егзистенцији заједничког језгра аналогије између појава које се пореде. Нарочити интерес феноменолошки за квалитативне аналогпје изнет је већ раније и он лежи у реципроцитету између састава механизама појава, начина варијације активитета и појединости манифестације појаве. Код разнородних појава, груписањем у квалитативне аналошке групе, преко језгра аналогије, можемо доћи до факта нарочитог феноменолошког значаја, и овај факт може послужити као елеменат за заједничку експликацију диспаритних појава, што даје основе и елементе за проблеме математпчке аналогнје. Примера ради наводи се поред других проблема природна и вештачка селекција. Селекција, услед мешавине разних фела или разних индивидуа исте феле, јесте нарочпти облик истога феноменолошког процеса, где се у генерацијама будућим све више истиче једна фела или варијатет, који, што се даље одмичемо, бројно све више предоминира над осталим. Овде се заједничко језгро аналогије своди наједан ироцес, где се еволуција дескриптивног система у одређеном правцу дешава и где се еволуирање постиже јачањем нарочитог органа, услед пређених фаза у борби за опстанак предака његових. Систем је потпуно еволуиран у правцу оних елемената, чији параметри, опадајући у току процеса, спадну на вредности мало различне од нуле. Шема је процеса горње еволуције сличне Graffe-овој методи раздвајања корена бројних једначина, и оваких простих шема можемо наћи за безброј диспаратних појава, чиме се из шаренила међу природним појавама могу начинити објекти математичких аналогнја и анализе. Хемијске су квалитативне анализе из области квалитативнпх аналогија и у ову област долазе готово сва проматрања из домена социјалних, и моралних појава. За данас ове квалитативне аналогије у највише случајева могу само идеје сугерирати за експликације привидно комили-