Delo

РЛСПАДАЊЕ ГРЧКИХ ОБАЛА 283 шено потонуло, не оставивши никаквих других реликвија, до оно мало стеновитих острваца. После овога, у доба плиоцена, оживљава једна фаза издизања, која је изнела остатак тога доба на висину преко 1800 мет. у Ахаји; унутрашња језера пресушују; Коринтски залив прекида везу Мегарског земљоуза; Евбеја се одваја од Атике и Беотије; Етолски и Акарнански залив одржавају се само као доста скучен залив Амбраси (или Арта); Коринтски се залив сужава до његових данашњих граница издизањем његових јужних обала. Спуштање пак на источној страни напредовало је дотле, да начета Егејида вири само у облику главнијих масива, који чине кикладска острва, а Средиземно море пуни њен западни басен поред јонских острва и стрме Месеније у шровалијама од 3500 м. и више. Тек после овога доба, за време плеистоцена, Грчка добива данашњи свој облик; издизања престају, спуштања главних пласа су се у главном смирила, још само трају почеста спуштања секундарних пласа, која су често у вези са јављањем нових раселина, а све се те промене јављају на површини у облику јаких или слабијих трусова, који понекад носе прави пустошни карактер. Ти су пак покрети још далеко од тога да даду своју последњу реч. То нам казују многобројни трусови сваке године, као и честе трусне катастрофе, које разоравају и пустоше читаве покрајине. Цела је Грчка испресецана многобројним раселинама, које је с времена на време потресају у темељу, а каткад и спуштају по који део копна у морске дубине. Тако су на пр. 373. год. пре Христа сахрањени у таласима Коринтског залива поносни градови Егион, Хелиса и Бура са целом својом околином и свим живљем. На истом месту наступила је и доцније катастрофа града Востике, који је подигнут на месту старога Егиона. I ај удес наступио је у доба наших дана, 26 декембра 1861. I ада је одвојена једна пласа 13 км. дужине, површине преко 130 хектара и потонула је у море источно од Востике. На заосталом терену отворише се многобројне пукотине, од којих многе истестерисаше обалу, а многе засекоше и далеко од обале, чак и у суседну висију. Проучавањем трусова у Грчкој дошло се до закључка, да се тамо најстрашнија трусна узнемиреност своди у главном на четири раселинске зоне. То су: мореузи Трикери и Ата-