Delo

284 Д Е Л О ланте, заливи Егински и Коринтски, предео М е с е н и ј е и обале Јонских острва. Далеко би нас довело када би желели описивати све оне зоне најстрашнијих трусних катастрофа, али ћемо се ипак морати мало задржати у последњој зони, на обалама Јонских острва, где се налази поприште и најновије катастрофе од 11 јануара ове год., на обалама острва Кефалони(е, Јонска острва: Левкаде, Кефалонија, Итака и Занте спадају у пределе који се на целој земљиној површини најчешће и најстрашније тресу; трусне катастрофе су их најтеже пустошиле. Ну, величина самих опустошења у многоме зависи од самих становника. Начин зидања грађевина и употреба лошега материјала., што је у осталом фатална аљкавост свуда по Леванту, јако повећава опустошења, Да би се схватили узроци трусних покрета Јонским острвима, ваља иам скренути пажњу на две околности. Источну обалу њихову чини велика раселинска зона, која је та острва одвојила од јелинског копна; она је новијега порекла те стога се још није смирила, још је у покрету дајући овда онда јаче или слабије трусове. Сем тога, зона најопаснијих трусова грчкога тла који се простире од Егинског преко Коринтског залива управо се наставља преко Патраског залива и удара на Јонска острва. Према томе, потресање источних обала има два засебна извора. Многе катастрофе имају своје порекло од једновремених силних покрета у обема тим зонама. Међутим западна обала Јонских острва је још већма узнемирена, а та узнемиреност не зависи од покрета на источним обалама, чиме указује на засебан извор. Тај је извор представљен једном великом увалом морскога дна, која се близу западних обала Јонских острва нагло спушта до дубине од 2000 м. и више. На западној обали острва Кефалоније, на 7 килом. од града Op'ioлетије, дно је дубоко 731 м. а затим се нагло спушта на 2559 м. То јасно указује, да се тамо находи врло дубока подморска раселина, која се протеже између ових острва, јужне Италије и Сицилије. На тој се раселини находе епицентри многих трусова. И позната Месинска катастрофа из 1908 поникла је од покрета на једном огранку те велике увале. Мерења морских дубина на обалама Грчке показују знатне промене за сразмерно кратке интервале времена. У близини острва Занте, које се најчешће тресе од свих грчких острва, означена је једна дубина на енглеској карти 1862 г. од 320 лаката; ту је сада дубина већ преко 500 лаката!