Delo

РАСПАДЛЊЕ ГРЧКИХ ОВАЛЛ 285 Да не наводимо и друге промене, које су, и ако више локалног карактера, од особите важности за онену трусних узрока на јелинскоме копну, довољно је, да се засада зауставимо само на овим општим, које смо већ поменули. Оне су довољне да нам већ на први поглед даду општу слику о прошлости и садашњости старе Јеладе. Из те слике видимо само крње остатке некадашњег напредног и цветног Егејскога копна, које је везивало Балканско Полуострво за Малу Азију; уместо тога копна, ту се сада шири Егејско море, које је продрло кроз раселине и прогутало велики део копна у своје дубине, а оставило овде онде стеновита острва, некадање највеће висове, како суморно показују своје понижене врхове; видимо дакле, како се обале грчке све већма дробе и тону под морску површину, које се немилосрдно увлачи у копно и испуњава сваку дубодолину на коју наиђе; видимо како силни трусови повећавају такве увале и раселине. чак и нове отварају, потресајући темеље негда једноставнога, а сада јако издробљенога копна грчког. Чести трусови од најслабије јачине па до правих катастрофа, најочитије нам показују, да се јелинско копно још непрестано дроби, да је то дробљење и распадање отпочело још пре појаве човека на земљи и да је данашње доба још далеко од времена, када ће се тај неумитни процес земљинога развоја и живота завршити. То што се збива са грчким копном, збива се и у другим пределима, негде јаче негде слабије. Земљина кора прска под нашим ногама и дрхти у темељу своме. Задатак је сеизмолога да проучавањем трусних покрета у својој земљи открију те раселине земљине и да нас: сачувају од дрхтања њена. Јеленко Михаиловић, проф,