Delo

ПРЕГЛЕД РУСКЕ МУЗИКЕ ДО XIX ВЕКА Историја руске музике почиње примањем хришћанства. Нема сумње да су руска племена пре примања хришћанства имала неку, ма и најпримитивнију музику — она су сигурно имала какву свиралу, какву врсту бубња или какав било инструменат са два три тона, којим су више давали ритам при игри или маршу, но мелодију, што је увек карактеристично код примитивних народа. Но ова „музика“ није имала никакве традиције, ужег јединства, није имала својих принципа и тежња — она је била без правог циља, више случајна и спонтана. Примањем хришћанства крајем X века, под св. кнезом Владимиром почиње и прва култура музике и то црквене. Та прва црквена музика је византиског порекла и она је по свој прилици у исто време, или можда нешто пре унесена и заведена доласком првог митрополита Михаила, епископа и певача из Византије. Тамо у Византији је, још у XIII веку, Јован Дамаскин решио питање црквеног певања и утврдио систем осмогласника. Тај систем је морао имати тесне везе са грегоријанским певањем западне цркве, тим пре што је и теорија грегоријанског певања као и систем осмогласника базирана на остацима музичког система старих Грка. Ово „грчко-славјанско“ певање, како га назива протојереј Разумовски у својој књизи „Церковное ппеше вђ Poccifi“, написано је било на пергаменту и то од XI до XIV века знацима без линија. Ови први нотни знаци познати су под именом „знамења.“ Одмах у почетку, још у доба када је грчко свештенство престављало цркву у Русији, по манастирским школама предавано је и црквено певање. Но праве неке музичке науке, као што је било код калуђера западне цркве, овде није било.