Delo

ПРЕГЛЕД РУСКЕ МУЗИКЕ ДО XIX ВЕКА 287 „Знамења“ су означавала певања и напеве, али су их ученици и будући свештеници све мање знали и учили су више „по слуху.“ Тако је мало по мало било све мање оних, који су те, и иначе нејасне, безлиниске знаке умели тачно и поуздано читати. „Знамења“ су више служила као неки потсетник, јер се у ствари певало онако како се од претходника ’no слуху“ научило и запамтило. Отуда је природно што се првобитно „греко-славанское" певање временом битно изменило и прешло у различите „напеве.“ И ако је предавање црквеног певања овако слабо било, ипак се, можда западним утицајем, у XVI веку појављује у цркви певање у два гласа, што је тадањим црквеним уредбама било противно, те се чак и цар Иван Васиљевић IV 1551 год. у ово питање умешао и изјавио сабору своје негодовање. А год. 1652. цар Алексеј Михајловић издао јецарску окружницу по којој је црквено појање у Москви и свима градовима имало бити једногласно. Тај исти цар је, мало за тим, одредио едну комисију да ово „разгласије“ пречисти и старо певање успо стави, но ова камисија није донела резултате. Тек доцнија комисија, у којој је најглавнији члан био испосник — монах АлександарМазенец, добар познавалац старог певања, довршилаје „Новое ппеше праворТчное.“ Но оно није штампано. јер се у то доба појавило ново нотно обележавање линијама. На супрот западној цркви, која је дала почетак вишегласној музици и имала много утицаја на развитак теорије музике, византијска и руска црква биле су конзервативније и држале су се „По предаше св. апостолњ и св. отецЂ и по уставу“ — како је у својој окружници рекао цар Алексеј Михаиловић, те се музичка наука није појавила све до почетка XX века, а већ они покушаји у XVII веку били су сасвим ситни и слаби. Што се тиче световне музике, она је била гоњена с времена на време, као грешна и безбожна, тако да је тек крајем XVII или почетком XVIII века оставила за собом писмених трагова и доказа. У XII веку, а можда још и раније имала је Русија своје народне певаче, налик на западне трубадуре, барде и Minnesanger. — Они су се звали „скоморохци". Скоморохци су обично своје певање везивали са каквом радњом — дејством, тако да се они могу сматрати у исто време као први руски глумци и играчи. Они су путовали од места до места, и као што изгледа били су од народа лепо примани. Но црква их није марила и у више