Delo

288 Д Е Л О махова их је гонила. Манастирске власти су их са својих села протеривале. Једно због оваквих и још и много строжијих мера, а друго и због промене живота самога народа, скоморохоца нестаје крајем XVII века. Као типичан инструмент старих Руса сматрају се гусле. Ове руске гусле не личе на наше гусле. Оне су сличне цитри и имају као и она, више жица и дрвени скелет. Балалајка се код Руса јавља тек у XVII веку и по свој прилици примљена је од ког монголског племена. И ако је Русија живела својим патријархалним животом и имала слабог додира са западом, ипак је по што шта са запада још пре Петра Великог ушло у Русију и руски народ. У рукописима XIII века налази се и израз „шпилман“ за свираче, скоморохце; а у XV веку, а нарочито у XVI веку примећује се немачки утицај, нарочито у Москви, где су Немци уживали нарочите привилегије, које су им давале право на своју цркву а поред ње и школу. У овој се школи, као у свима оваквим немачким школама предавала и музика, и то инструментална. Можда се баш учило свирање и на органу (оргуљи), пошто је још у почетку XV века био у Москви неки Немац, који свира на органу. У XVII веку је и прво позориште дало неколико престава на двору цара Алексеја Михајловића. Доцније су даване и мистерије, чији је писац најчеш ће био Симеон Полоцки, јеромонах који је приликом престава неке немачке трупе спремио руски,. текст за комаде „Набукодоносор“ или „Како је царица Јудита одсекла главу Холоферну.11 Изгледа да су мистерије имале великог успеха, јер су оне прешле и у Кијево, где су у кијевској братској академији извоћене. Ово су биле мистерије с музиком архимандрита Димитрија Савића Туптнла. О композиторима музика ових мистерија није нам ништа ближе познато, као ни о њиховој музици. Музика XVIII века нарочито се развијала иа царском двору и међу великашима. Но не толико на двору Петра Великог, који није имао баш много музичких особина, колико на дворовима његових службеника. Петар Велики по угледу на запад, створио је војну музику, коју су у прво време састављали странци, а доцније је било и домородаца. Постоји прича о Петру Великом да је јако волео тромпету и да је чак и сам свирао по неки пут у свом оркестру. По њему изгледа да су од све западне музике,.