Delo

ПРЕГЛЕД РУСКЕ МУЗИКЕ ДО XIX ВЕКА 289 тада само ушли маршеви за војску и игре за велике дворске балове, који су тада уведени. Тек доцније, за владе Катариие I почела се неговати и озбиљнија музика. Царица је слала младе певаче своје дворске каиеле у Италију ради усавршавања у музици. Доласком талијанског композитора Франческа Араје на позив царице Ане 1725 год. почиње управо прва права и уметничка култура. Он је добио управу талијанске опере при двору. Франческо Араја рођен је у Напољу и припадао је композиторима наполитанске школе. Он је написао неколико опера, као „La forza dell’ amore e dell’ adio,“ „Semiramis" и прву оперу на руском језику „Титово милосрђе.“ За ову оперу текст је написао Метастазио, а на руски га је превео Волковски, оснивалац руског позоришта. Сама царица Јелисавета била је не само љубитељка музике у опште, него и нарочито руске песме. Она је руске народне песме одлично певала, па чак и састављала. Једна њена песма је толико постала омиљена, да је ушла у народ и постала популарном. Осим тога, и царичин љубимац Алексеј Григоровић Разумовски, одличан певач малоруских песама, изазвао је велико интересовање за народне руске песме и инструменте. Но поред свега тога главну је улогу играла талијанска музика, која је за време Катарине II била представљена славним именима као што су: Мартини, Галупи, Чимароза, Сарти, Паизијело, чувени композитор „Севиљског берберина“, чију је славу доцније помрачила Росинијева опера истога имена. У то доба јавља се и по које руско име — и ако ретко као нпр. композитор и виолиниста Иван Хандошкин, који се учио у иностранству. Кажу да му је био учитељ и чувени Тартини. — За тим Фолим, чије су опере „Ањута" и „Мељник“ извођене у другој половини XVIII века у доба, када је на двору Катарине II било и француско позориште са комичном опером. Па онда Тимофеј Бјелоградски, који је имао по указу царице Јелисавете годишњу плату од 1000 рубаља, бесплатан стан и екипаж и Василије Паскијевић, композитор опера „Изврнуте кочије“, „Два Антона", који је такође имао одређену плату. Осим ових првих руских композитора, било је још раније међу људима вишег сталежа љубитеља музике, који су често и сами састављали песме. Многе од ових песама ушле су у народ и остале у народу као популарае, народне песме. Јер до Петра Дело, књ. 62. 19