Delo

296 Д Е Л О задовољство, што ми се тим прилика дала изразити вам, Господине, моје почитаније и поздрав.1 У Бечу 2/14 Јунија 1853. год. Књаз Мих. М. Обреновић. V Писмо Илије Гарашанина Книћанину у Крагујевац. Високородни ГОСПОДИНЕ, Примио сам ваша два писма обадва од 5 т. м. и ево вам на обадва одговара. Мњеније ваше, да би добро било да се тамо једна Рота солдата час пре пошље, ја савршено одобравам и признајем, да би то и добро и полезно било, али кажите ми за Бога и по Богу од куда ћу вам такову Рот^ послати и где је та ? Вама није непознато, да овде стоје само две Роте, које цјелу дужност при књазу и Правителству испуњавају, оне исте често у парад црквени књаза ради излазе, од њи по толико се у шпитаљу болесни налазе, даклем одвој једну Роту за тамо, ондај кажите ми шта овде за гореисчишљене потребе остаје, шта ли за Резерву у случају потребе какве? Није, Господине, никако могућно сада тамо Роту Солдата послати, које надам се и сами ћете признати кад гореисчисљено прочитате. Причекајте ме само, да се једанпут организују два Баталијона, пак ондај одма ћемо једну подпуну Роту за свагдај у Крагујевац опредјелити, а поред ње и четири топа, које ће наравно, колико Народу повољно бити, толико и за правитељство сигурно. Гледајте до оног времена да се добро одржи, а организирање Баталијона ови врло ће скоро воспосљедовати. Ја признајем, да су то хрђави случајеви, што људи неће да раде, но вама тако досађују, као што признајем, да је за вас претешко одбијати ји без службе, као даље што ми је познато, каква је незгода то, кад се њи по педесет са оружјем натраг повратити морају, без да су од вас службе получили, но све је то бадјава знати, кад се средства за помоћ нема, но гледајте и намичите у таковим случајевима колико више 1 Препис овога писма дао је г. Љубом. М Стевановић, трг. из Н. Сада, пок. Гавр. Витковићу, а ми смо га добили од г. Пав. Михаиловића, држ. саветника. Г. Стевановић у једноме писму, писаном г. П. Михаиловићу, каже да је оригинално писмо дао, увезано у скупоцене корице, пок. Ст. Бошковићу да га преда на чување Академији Наука, али га у Академијиној архиви нема.