Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ НРЕГЛНД 309 Макиавелијево учење данас има само историску вредност. Модерна теорија о држави има са свим друкчије погледе на сва ова питања. Много чувеније дело Макиавелијево јесте позната књига о владаоцу. У том спису Макиавели је расматрао разне облике монархије, задржавајући се нарочито на питању о стварању и одржању њином. На основу проучавања историје народа и живота појединих великих људи Макиавели је покушао да постави нека општа правила, по којима владаоци у разним политичким ситуацијама имају поступати. При томе је Макиавели био крајњи реалист. Полазећи од једне са свим једностране концепције о држави и њеним задацима, он упућује и владаоца да свима срествима ради на остварењу такве државе. При томе са ванредном мирноћом препоручује владаоцу, да и такве ствари чини, које се сматрају и које су се увек сматрале као политички неморалне. Макиавели није то схватао. По њему није политички неморално оно, што може политички бити корисно. Отуда многа места у његовом делу, која су озлогласила и књигу и аутора. Па ипак при свем том не треба бити сувише строг и ценити Макиавелија према идејама и назорима нашег времена. Јер поред одељака у којима се третира, у колико је владар дужан да одржи дану реч, 'О свирепости и тврдичлуку, о мржњи и обмани, поред тих одељака налазе се и такви одељци, у којима се говоре ствари са свим моралне и етички исправне. Зато при студирању Макиавелија треба имати на уму, да није главно осуђивати односно одобравати његово учење и његове идеје, већ је главно те идеје разумети. Књига г. Јовановића у том погледу много је учинила, али је Г. Јовановић био и немилосрдан критичар. Онај жарки патриотизам Макиавелијев није добио оно место, које му припада. И зато и овде, као и при сличним студијама, не треба пропустити прочитати и оригинално дело, пре него што се пристугш расматрању студије или есеја о том делу. Ја сам са уживањем читао Г. Јовановићеву књигу, као што све његове ствари читам с уживањем, али сам добио утисак да је она писана са већом дозом субјективизма, но што је то иначе случај код Г. Јовановића. Са гледишта литерарног ствар је тиме добила, са гледишта публицистично-научног мислим да је мало изг>била. Али ко зна, да нисам баш ја овде субјективан, кад овако завршујем овај приказ. pr д Марковић