Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 311 Госпођица Дворжак савладала је технички комаде, које је свирала. Њена интерпретацаја је често неодређена и интересује нас једва за оно време колико траје комад, а дубљег и трајнијег утиска не оставља. После Рубинштајна, Новака и Рахмањинова Брамсов клавирски квартет A-dur изгледао је као сунчана светлост спрам светлости лојане свеће, петролеумске лампе и електричне сијалице. Брамсов геније нас је одвео изван музичких лабораторија у чисту природу, велику и лепу. У овој композицији у којој заиста има шта да се изрази, госпођица Дворжак и г.г. Ружичка, Зорко и Рендла били су на висини свога задатка. Они су свирали у потпуној техничкој хармонији, њих је држао у јединству геније Брамсов. А интерпретација другога 'става (Росо adagio) била је кулминација њихових уметничких способности. Цео концерт дао нам је уживање а последња тачка програма, Брамсов квартет, пружио нам је уметничко и чисто музикално уживање, — у нашој средини толико ретко. Стеван Христић