Delo

X Р О Н И К А ЈЕДАН ГЛАС О ПРИБЛИЖЕЊУ РУСИЈЕ И АУСТРО-УГАРСКЕ У познатом немачком часопису Deutsche Revue објављен је прошле године чланак Die Stellung Russlands und Oes t e r r e i c h-U ngarns zu den Balkanfragen von W i 1 c h e 1 m v. Wannisch, F e 1 d m a rsc h a 11 e u te n a n t a. D., који садржи интересантне погледе о односима Русије и Аустро-Угарске и њиховој балканској политици. Писац полази од поставке, да у ствари и руски и аустриски интереси нису гакве природе, да се не би могли измирити. Русија је и формално признала анексију Босне и Херцеговине, на коју је у осталом и пре анексије у начелу дала пристанак. Аустро-Угарска је, као што је гроф Ерентал у аустриској делегацији одсечно изјавио, на Балкану засићена и не тежи даљем ширењу. Она се својевољно одрекла својих права у погледу Новопазарског Санџака, а за санџачку жељезницу, која има чисто привредни карактер (да веже босанске и турске жељезнице) оставила је турској влади, да она одреди моменат, кад ће се градити. У исто време аустро-угарска монархија је склона да потпомогне српски пројекат јадранске жељезнице. Са Србијом је закључен и трговински уговор. Ускоро ће се приступити закључењу уговора и са Бугарском и Црном Гором. Тиме Аустро-Угарска показује, да јој је стало до мирног развитка балканских земаља, да она поштује њихову самосталност, исто као и Русија. Односи монархије и Србије знатно су се поправили, а биће још бољи по мишљењу пишчеву, кад српски политичари напусте своје аспирације у погледу земаља, чија је правна судбина и међународним споразумом утврђена. Писац ту мисли на Боснујји Херцеговину. Српске^аспирације по мишљењу пишчеву нити су историски основане, нити се с обзиром на државни и привредни развнтак