Delo

X Р 0 Н И К А 313 Србије и Црне Горе могу правдати. Једним крагким и несумњиво једностраним историским прегледом писац се трудио да докаже, како је Босна у много ближим односима била са Хрватском и Угарском, него са Србијом, односно Црном Гором. Истина Србија нема непосредног излаза на море, али има на расположењу Дунав, природну везу са Црним Морем. Даље Аустро-Угарска he радо изићи на сусрет Србији у погледу везе са Јадранским Морем преко Босне и Далмације. Најзад кроз Србију пролази и главни пут жељезнички за Цариград—Солун, те тако Србија и није толико изолована, као што на први мах изгледа. Како А.-Угарска неће ићи даље ван граница добивених анекеијом Босне и Херцеговине, то је могућ споразум између Русије и монархије у погледу балканске политике, нарочито на случај каквих догађаја у Маћедонији, и то споразум на основу искључења сваке даље експанзивности аустриске. Има друго једно питање од необичне важности по руске интересе. То је питање о отварању Дарданела. Писац признаје, да је данашње стање врло несносно, јер спречава Русији искоришћење једног природног пута, па сматра, да би Турска у свом интересу требала да нађе једно решење, које би Русији било повољно. Нико, по пишчевом мишљењу, сем Енглеске, не би се противио томе, а А.-Угарска би припомогла, да се такво решење оствари. Ако тренутно не би турски кругови пристали на такво решење, Русија може да причека згодан моменат, па онда уз припомоћ Аустрије и врло вероватно Немачке, да оствари свој давно жељени и оправдани план. Писац расправља даље питање о евентуалном заузећу Цариграда од стране Руса, излаже услове, под којима ба то заузеће било могуће, расматра тешкоће, у којима би се Русија налазила, кад би Цариград ратом узела и долази до закл>учка, да би такво решење по саму Русију било неповољно, јер би јој ослабило снагу и довело би је у опасност од Аусгрије и Немачке. Зато писац сматра, да је за Русију боље рачунати са постојећим стањем и мирним постепеним радом, у споразуму с А.Угарском, постићи оно, што би ратом са већим ризиком и по скупљу цену добила. То је у главном садржина овог чланка, који је и у засебну књижицу оштампан. Као лично мишљење пишчево, као једна комбинација, оно дели судбину свих комбинација политичких, чији су творци људи, који се налазе ван активне политике. За