Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ ззи се вежу за ту незаситл»иву природу. Она тражи све. За н»у не поетоје задовољства, јер ужива само у стварима које нема, а кад их добије, она прелази даље, као да ништа није добила, и тражи већ друго нешто, не заустављајући се ни пред немогућностима. Она се храни, трује маштом, као алкохолом. Такви људи, као и алкохоличари, пате од јаких наступа разноликих осећања, кадри су за све, неспособни ни за шта, и после очајних борби са собом и околином, враћају се у свој свет бесплодних илузија, испијајући њихов слатки отров до дна, Доневши у Београд тако нарушену душу, природно је што је изабрао друштво оног другог типа својих колега, друштво студената политичара. Он је међу њима, међу тим радикалима, социјалистима, републиканцима, који се у то доба борбе за основна грађанска права, нису разликовали један од других, налазио нечега свога. Пун рђавог искуства о иравди великих према малим, јаких према слабим, он је брзо постао присталица материјалистичке философије својих другова ; њихове дивље мржње на постојеће стање, од кога му је пуцало срце и бридела леђа, звониле су му као песма утеха; њихова верау будућност и сопствену вредност уносила му је у крв пенушаво одушевљење као од неког јаког гшћа. Стога је Чедомир редовно посећивао њихова тајна удружења, учио на памет поједине фразе, зурио по целе ноћи у неподгрејаном и полуосветљеном ћилеру какве кафанице, где је један од Њ и х држао пропагандистичко предавање. Он је био верна гласачка војска по ђачким зборовима, где се драо и скакао на први знак Вође. Потписивао је резолуције, веровао у свемоћ слободе, мрзео богату класу више него што је волео народ, био горд са својих материјалистичких убеђења и, на демонстрацијама, фанатички излагао своја леђа жандармским кундацима. Али је Секулић имао понеког друга и у оној првој групи, међу прсташима, како су их други звали. Он је, задивљено, слушао приче о њиховим задовољствима и авантурама. Међу њих га је вукло и неколико добрих успомена, које су се, ипак, пеле из пепела пролетелих година: купање у варошкој реци, излети у околину и школске свечаности... Он је желео такође да има један сигуран доходак. Он је потајно завидео тим младићима на игранкама по таншулима, на путовању с концертима по неослобођеном Српству, на забораву по сутеренима и лакоћи прилагођавању времену и ирилици. Интелектуални живот је одвојен