Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 333вечитом сукобу са стварним животом. Због тога му је и остао’ надимак: Јеж, мали, немоћни јеж. У ствари, Секулић није имао ништа од јежа: ни пупаст трбух, ни накострешену браду. Напротив, он није, тако рећи,. имао стомака: сув дугачак, испалих јагодица, уздигнутих рамена, меких очију, великих уста, врата и ногу, те ако би се већ тражилО' какво животињско упоређење, он је личио управо на жирафу. Он се поносио својом ученошћу, оним поносом који је на свом месту и који је извор нових напора. Ја проналазим гомилу задовољстава радећи дан и ноћ говорио је својим друговима кад би га ови дирнули што много буба. — Учење ми изгледа најлепша тема, најсрећније решење човечјег живота. Она ме води право к циљу: да постанем културан, што културнији, можда најкултурнији човек у нашој земљи. Лишен практичног смисла, он је и културу схватао на свој начин. За њега је она била мислена именица, а културан човек онај који зна стране језике, има такта, благу нарав, добро понашање и лепо одело. Ситан, промишљен, мрављи рад на делу., то му већ није спадало у културу, то му није чак ни падало на ум_ (Наставиће се) М. М. Ускоковић.