Delo

336 Д Е Л О С поносом и вером правога јунака Крепио си душе преданих војника, Док мишица твоја, сурова и јака, Отвараше пута кроз руље крвника. Твоје срце није дрхтало од страха Кад су оно тебе, уз прасак и писку. Пролетела зрна као киша плаха : Ти си хладно слушо рањеника вриску. И са снагом младог, разиграног лава, Летео си преко оборених маса, Јер пред твојим оком беше стара Слава И притешњен народ коме треба спаса. Оче, ти си био од старога кова, Ти си био човек, имао си срца; Ми, данашњи људи, покољења нова, Налазимо живот где се плаче, грца. Спавај мирно! Спавај, племенити оче, Срећан што си пао док је твојих било Дело, које онда ти са дружбом поче, Не појми и не зна ово доба гнило. Спавај, докле изнад твога светог гроба Сањиво се шире мирисаве руже И, у тромом ходу, деца новог дбба Траже циљ живота и немоћно туже. Момчило Милошевић.