Delo

340 Д Е Л О 6. Чиљенице, које почивају на илузијама, које се морају увидети у току духовног развитка човечанства (сујета, частољубље, славољубље итд.); 7. Чињенице, које престављају зла, која се потпуно свесно признају за таква, али се својевољно примају да би се избегла аруга већа (рад, брак итд.); 8. Чињенице, које садрже више задовољства него бола. (наука и уметност). Чињенице прве врсте нису ништа друго до јаки афекти бола.. Њима на супрот стоје пак афекти задовољства, који каткада могу исто тако бити јаки. Да сума првих превазилази суму других тврђење је, које се на основу зависности многих јаких осећања за_. довољства од претходних осећања бола има да сматра за тачно. Тај се резултат потврђује и чињеницама пете групе, у којима cet јака осећања задовољства у већини случајева наизменично јављају са јаким осећањима бола, услед чега се превага последњих над првима не може ставити у сумњу. Чињенице четврте групе говоре такође за превагу јаких осећања бола над јаким осећањима задовољства. А тај резултат остаје непроменљив, кад се и чињенице осме групе узму у обзир. Лер уметност њнаука истина причињавају ономе који се занима са њима — ово важи како за продуктиван тако и за рецептиван дух — укупно узев више (јаког) задовољства него (јаког) бола, али већина људи није способна да им се трајно ода (односно већини људи стално занимање са њима причинило би више бола него задовољства), тако да морамо Хартману дати за право, кад он у њима не види факторе који би оборили општи резултат. Што се на послетку тиче чињеница осталих група, чињенице друге групе везане су са индиферентним емоционалним стањима, чији је значај за емоционалну вредност живота Хартман потпуно превидео, а које ћемо ми одмах у следећем у овом погледу истаћи, чињенице седме групе долазе такође овамо, док чињенице шесте групе почивају на илузорним претпоставкама, чије критичко прозирање стоји у вези са питањем о будућем развитку емоционалне стране људског живота. Тврђење песимизма, да сума бола знатно премаша-суму задовољства у садашњем животу човечанства, ми не можемо ставити у сумњу на основу изведенога, али само у толико у колико су у питању јака осећања, т. ј. осећања, чији се емоционални квалитет јавља у потпуној јасности као такав. Али овај однос задовољства према болу може се у многоме померити у корист