Delo

О ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА 341 ‘задовољства, ако се место јаких узму у обзир слаба осећања бола и задовољства. Слабе емоције могу бити тако слабе, да једва буду разликоване у своме специфичном квалитету: у овом случају говоримо о тако званом индиферентном емоционалном стању. Пошто пак из теоријских разлога морамо претпоставити, да се у сваком моменту у нашој свести налази или осећање бола или осећање задовољства (а та претпоставка не противречи искуству), то је свако индиферентно осећање или бол или задовол^ство. Пошто је пак бол индиференгног стања тако слаб, да се има сматрати као сношљив упоређен са јаким болом, то би, кад би у нашем свесном животу сума индиферентних емоционалних стања била једнака суми јаких болова, практично изашао исти резултат као кад би оптимизам имао право са својим тврђењем о превази задовољства над болом (тј. воља, да се живот одрж.и, била би у оба случаја иста). Кад би наш свесни живот био испуњен све самим јаким осећањима бола, он би био несносан и морали бисмо га се што је могуће пре ослободити: у овом случају не би ништа помогле ни мистичка „воља за живот", ни „животни инстинкт“ и т. д., несноност живота била би и сувише јасна, да би могло бити и најмање сумње о томе. Наш живот пак, баш зато што траје и што се често људи за њега тако грчевито хватају, није и не може бити несносан у овоме екстремном смислу, и песимизам у овом облику несумњиво је лажна доктрина. Од овог екстремног песимизма истина би се теоријски разликовао онај песимизам који би тврдио једино, да је сума бола у превази над сумом задовољства, практично пак овај би песимизам излазио на исто са првим ако би тврдио, да индиферентна емоционална стања престављају само изузетак, да се наш свесни живот с емоционалне стране састоји у непре>станој наизменичној промени јаких емоција бола и задовољства, при чему су први у великој превази над другима. Свесна органска бића морала би се на име очевидно према таквом једном емоционалном животу практично односити исто тако, као да екстремни песимизам има право. Пошто се пак органска бића према свесном животу тако не односе, то из тога излази, да ни овај умерени песимизам или компаративни пејоризам, чији је преставник Едуард Хартман, не може бити тачан. Доиста ближи поглед на в р е м е н и распоред индиферентних емоционалних стања с једне и јаких емоција с друге стране показује нам, да овај распоред јако смањује негативну вредност